Omega-3 masna kiselina

Типови масти у храни
Види још
  • Масна киселина
  • Есенцијална масна киселина

n−3 masne kiseline (ω−3 masne kiseline, omega-3 masne kiseline) su esencijalne nezasićene masne kiseline sa dvostrukom vezom (C=C) počevši od trećeg atoma ugljenika sa kraja ugljenikovog lanca.[1]

Esencijalne masne kiseline su molekuli koji se ne mogu sintetisati u ljudskom telu ali su vitalni za normalni metabolizam. Jedna od dve familije esencijalnih masnih kiselina su omega-3 masne kiseline.

Ugljenični lanac ima dva kraja -- kiselinski (COOH) kraj i metilni (CH3) kraj. Lokacija prve dvostruke veze se numeriše sa metilnog kraja, koji je takođe poznat kao omega (ω) kraj ili n kraj.

Prehrambeno važne n−3 masne kiseline su α-linoleinska kiselina (ALA), eikozapentaenoinska kiselina (EPA), i dokozaheksaenoinska kiselina (DHA), sve od kojih su polinezasićene.

Uobičajeni izvori n–3 masnih kiselina su riblje ulje i neka biljna ulja, kao što su ulja lana i algi.

Sisari ne mogu da sintetišu n−3 masne kiseline, ali imaju ograničenu sposobnost formiranja dugolančanih n−3 masnih kiselina EPA (20 ugljenika) i DHA (22 ugljenika) iz masne kiseline ALA sa osamnaest ugljenika.

Hemija

Hemijska struktura alfa-linoleinske kiseline (ALA), esencijalne n−3 masne kiseline, (18:3Δ9c,12c,15c, što znači lanac sa 18 ugljenika i 3 dvostruke veze na ugljenicima numerisanim 9, 12, i 15). Mada hemijska nomenklatura odbrojava sa karbonilnog ugljenika (plava numeracija), fiziološka notacija počinje sa n (ω) ugljenika. Sa n kraja prva dvostruka veza se javlja kao treća ugljenik-ugljenik veza. n kraj se skoro nikad ne menja tokom fizioloških transformacija u ljudskom telu, jer je energetski stabilniji.
Hemijska struktura eikozapentaenoinske kiseline (EPA).
Hemijska struktura dokozaheksaenoinske kiseline (DHA).

N−3 masne kiseline koje su važne u ljudskoj fiziologiji su α-linoleinska kiselina (18:3, n−3; ALA), eikozapentaenoinska kiselina (20:5, n−3; EPA), i dokozaheksaenoinska kiselina (22:6, n−3; DHA). Ove tri polinezasićene kiseline imaju bilo 3, 5, ili 6 dvostrukih veza u lancu sa 18, 20, ili 22 ugljenika, respektivno. Kao i kod većine prirodnih masnih kiselina, sve dvostruke veze su u cis-konfiguraciji.

Jod se može dodati na dvostruke veze dokozaheksaenoinske i arahidonske kiseline, čime se formiraju jodolipidi.[2][3][4][5]

Lista n−3 masnih kiselina

Ova tabela sadrži nekoliko različitih imena uobičajenih n−3 masnih kiselina nađenih u prirodi.

Uobičajeno ime Lipidno ime Hemijsko ime
Heksadekatrienoinska kiselina (HTA) 16:3 (n−3) sve-cis-7,10,13-heksadekatrienoinska kiselina
α-linoleinska kiselina (ALA) 18:3 (n−3) sve-cis-9,12,15-octadecatrienoic kiselina
Stearidonska kiselina (SDA) 18:4 (n−3) sve-cis-6,9,12,15-oktadekatetraenoinska kiselina
Eikozatrienoinska kiselina (ETE) 20:3 (n−3) sve-cis-11,14,17-eikozatrienoinska kiselina
Eikozatetraenoinska kiselina (ETA) 20:4 (n−3) sve-cis-8,11,14,17-eikozatetraenoinska kiselina
Eikozapentaenoinska kiselina (EPA) 20:5 (n−3) sve-cis-5,8,11,14,17-eikozapentaenoinska kiselina
Heneikozapentaenoinska kiselina (HPA) 21:5 (n−3) sve-cis-6,9,12,15,18-heneikozapentaenoinska kiselina
Dokozapentaenoinska kiselina (DPA),
Klupadonska kiselina 		22:5 (n−3) sve-cis-7,10,13,16,19-dokosapentaenoinska kiselina
Dokozaheksaenoinska kiselina (DHA) 22:6 (n−3) sve-cis-4,7,10,13,16,19-dokozaheksaenoinska kiselina
Tetrakozapentaenoinska kiselina 24:5 (n−3) sve-cis-9,12,15,18,21-tetrakozapentaenoinska kiselina
Tetrakozaheksaenoinska kiselina (Nisininska kiselina) 24:6 (n−3) sve-cis-6,9,12,15,18,21-tetrakozaheksaenoinska kiselina

Reference

  1. ^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181. 
  2. ^ Venturi S, Bégin ME (2010). „Thyroid Hormone, Iodine and Human Brain Evolution”. Ур.: Cunnane S, Stewart K. Environmental Influences on Human Brain Evolution. John Wiley & Sons. стр. 105–124. ISBN 978-0-470-45268-4. 
  3. ^ Cocchi, M.; Venturi, S. (2000). „Iodide, antioxidant function and Omega-6 and Omega-3 fatty acids: a new hypothesis of a biochemical cooperation?”. Progress in Nutrition. 2: 15—19. 
  4. ^ Ingenbleek, Y; Jung, L; Férard, G; Bordet, F; Goncalves, AM; Dechoux, L (1997). „Iodised rapeseed oil for eradication of severe endemic goitre”. Lancet. 350 (9090): 1542—5. PMID 9388412. doi:10.1016/S0140-6736(97)02427-6. 
  5. ^ Ingenbleek, Y; Jung, L; Férard, G (2000). „Brassiodol: A new iodised oil for eradication of endemic goitre”. Journal of Trace Elements in Medicine and Biology. 13 (1): 85—96. doi:10.1002/(SICI)1520-670X(2000)13:1<85::AID-JTRA10>3.0.CO;2-E. 

Literatura

  • Bell, J.G.; MacKinlay, EE; Dick, JR; MacDonald, DJ; Boyle, RM; Glen, AC (2004). „Essential fatty acids and phospholipase A2 in autistic spectrum disorders”. Prostaglandins Leukot.Essent.Fatty Acids. 71 (4): 201—204. PMID 15301788. doi:10.1016/j.plefa.2004.03.008. 
  • Cunnane, SC (2006). „Survival of the fattest: the key to human brain evolution.”. Medécine/Sciences: M/S. 22 (6-7): 659—63. PMID 16828044. doi:10.1051/medsci/20062267659. 
  • Food and Nutrition Board, Institute of Medicine of the National Academies (2005). Dietary Reference Intakes For Energy, Carbohydrate, Fiber, Fat, Fatty Acids, Cholesterol, Protein, and Amino Acids. Washington, DC: The National Academies Press. ISBN 0-309-08537-3. http://newton.nap.edu/books/0309085373/html/770.html.}-[мртва веза]
  • Hibbeln JR, Nieminen LR, Blasbalg TL, Riggs JA, Lands WE.(2006). "Healthy intakes of n−3 and n−6 fatty acids: estimations considering worldwide diversity". Am J Clin Nutr. 83(6 Suppl):1483S–1493S.
  • -{Lands, William E.M. "Fish, Omega-3 and Human Health" Champaign. AOCS Press. 2005. ISBN [[Special:BookSources/1-893997-81-2}|1-893997-81-2}]] неважећи ISBN. стр. -.
  • Ohara, K. (2007). „The n−3 polyunsaturated fatty acid/dopamine hypothesis of schizophrenia”. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry. 31 (2): 469—474. PMID 17184889. doi:10.1016/j.pnpbp.2006.11.013. 
  • Richardson, A.J.; Ross, M.A. (2000). „Fatty acid metabolism in neurodevelopmental disorder: a new perspective on associations between attention-deficit/hyperactivity disorder, dyslexia, dyspraxia and the autistic spectrum”. Prostaglandins Leukot.Essent.Fatty Acids. 63 (1–2): 1—9. PMID 10970706. doi:10.1054/plef.2000.0184. 
  • Robson, A. (2006). „Shellfish view of omega-3 and sustainable fisheries”. Nature. 444 (7122): 1002. doi:10.1038/4441002d. 
  • Robson, A. (2007). „Preventing the diseases of civilisation: shellfish, the omega-3:6 balance and human health” (PDF). Shellfish News. 23: 25—27. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2011. г. Приступљено 04. 09. 2011. 
  • Scher, J.; Pillinger, M. (2005). „15d-PGJ2: The anti-inflammatory prostaglandin?”. Clinical Immunology. 114 (2): 100—109. PMID 15639643. doi:10.1016/j.clim.2004.09.008. 
  • {cite book|author=Tribole, Evelyn|oclc=77520775|title=The Ultimate Omega-3 Diet|location=New York|publisher=McGraw-Hill|year=2007|isbn=978-0-07-146986-9}}
  • Young, G.; Conquer, J (2005). „Omega-3 fatty acids and neuropsychiatric disorders”. Reprod.Nutr.Dev. 45 (1): 1—28. PMID 15865053. doi:10.1051/rnd:2005001. 
  • Allport, Susan. The Queen of Fats: Why Omega-3s Were Removed from the Western Diet and What We Can Do to Replace Them. University of California Press, September . 2006. ISBN 978-0-520-24282-1 http://worldcat.org/search?q=The+Queen+of+Fats%3A+Why+Omega-3s+Were+Removed+from+the+Western+Diet+and+What+We+Can+Do+to+Replace+Them&qt=mozilla-search.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Boyd, Hillary; Basant, Puri K. (2004). The Natural Way to Beat Depression: the groundbreaking discovery of EPA to change your life. London: Hodder and Stoughton. ISBN 0-340-82497-2. OCLC 59305855. 
  • Chow, Ching Kuang (2001). Fatty Acids in Foods and Their Health Implications. New York: Routledge Publishing. 
  • -{Clover, Charles. The End of the Line: How overfishing is changing the world and what we eat. Ebury Press, London . 2004. стр. —. ISBN [[Посебно:BookSources/0-09-189780-7}|0-09-189780-7}]] Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ) http://worldcat.org/oclc/67383509&referer=brief_results.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Udo Erasmus Fats That Heal, Fats That Kill. 3rd ed. Burnaby (BC): Alive Books; 1993.
  • Smithers, Lois. The Food Industry's Greed. How Misleading Labeling of Omega-3 Foods Undermines American Health.
  • Stoll, Andrew L. The Omega-3 Connection. Simon & Schuster . 2001. ISBN 0-684-87138-6 http://worldcat.org/search?q=The+Omega-3+Connection&fq=ap%3AAndrew+L+Stoll&qt=facet_ap%3A.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Spoljašnje veze

  • DHA/EPA Omega-3 Institut
  • Američko udruženje za srce: "Riba & omega-3 masne kseline"
  • Omega-3 masne kiseline Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2008)
  • p
  • r
  • u
Zasićene
Volatilne: Sirćetna (C2) · Propionska (C3) · Buterna (C4) · Valerinska (C5) · Kapronska (C6) · Enantinska (C7) · Kaprilna (C8) · Pelargonska (C9) · Kaprinska (C10) · Undekanska (C11) · Laurinska (C12) · Tridekanska (C13) · Miristinska (C14) · Pentadekanska (C15) · Palmitinska (C16) · Margarinska (C17) · Stearinska (C18) · Nonadekanska (C19) · Arahidinska (C20) · Behenska (C22) · Lignocerinska (C24) · Kerotinska (C26) · Montanska (C28)
n−3 Nezasićene
n−6 Nezasićene
Linolna (18:2) • γ-Linolna (18:3) • Dihomo-γ-linolna (20:3) • Arahidonska (20:4) • Ardenska (22:4)
ω-7 Nezasićene
Palmitoleinska (16:1) • Vakcenska (18:1) • Paulinska (20:1)
n−9 Nezasićene
Oleinska (18:1) • Elaidinska (trans-18:1) • Eikozenoinska (20:1) • Erukinska (22:1) • Nervonska (24:1) • Mead (20:3)
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Израел
  • Чешка
Остале
  • Енциклопедија Британика