Orahovke

Orahovke
Juglans regia
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Fagales
Porodica: Juglandaceae
DC. ex Perleb[1]
Tipski rod
Juglans
Podfamilije

Pogledajte tekst

Opseg podfamilije Engelhardioideae.
Opseg podfamilije Juglandoideae.
Sinonimi[2]
  • Platycaryaceae Nakai ex Doweld
  • Pterocaryaceae Nakai, nom. inval.
  • Rhoipteleaceae Hand.-Mazz. 1932, nom. cons.

Orahovke (lat. Juglandaceae) su familija, poznata kao familija oraha, drveća, ili ponekad grmova, u redu Fagales. Razni članovi ove familije potiču iz Amerika, Evroazije, i Jugoistočne Azije. Članovi familije oraha imaju veliko aromatično lišće koje je obično naizmenično raspoređeno, mada su listovi naspram jedan drugog kod rodova Alfaroa i Oreomunnea. Listovi su perasto kompozitni ili pršljenasti, i obično su 20–100 cm dugi. Ovo drveće se oplođava vetrom, i cvetovi su obično uređeni u rese.

Deset ili deset rodova u porodici obuhvata oko 50 vrsta,[3] među kojima je i komercijalno važno orašasto drveće koja proizvodi orah (Juglans), pekan (Caria illinoinensis) i hikorije (Carya). Persijski orah, Juglans regia,[4] jedna je od glavnih svetskih orašastih kultura. Orah, hikorija i gaulin su takođe dragoceni drvni materijal.

Opis

Članovi porodice oraha imaju velike, aromatične listove koji su obično naizmenični, ali suprotni kod Alfaroa[5] i Oreomunnea.[6][7] Listovi su perasto složeni ili trostruki, obično dugi 20–100 cm. Drveće se oprašuje vetrom, a cvetovi su obično raspoređeni u mace.

Plodovi Juglandaceae se često mešaju sa košticama, ali su pomoćni plodovi, jer je spoljašnji omotač ploda tehnički priperak i stoga nije morfološki deo ploda; to znači da ne može biti koštunica, već je orah nalik na koštunicu.[8]

Taksonomija

Lišće i seme vrste Platycarya strobilacea

Poznati živi rodovi grupišu se u podfamilije, plemena i podplemena na sledeći način:[9]

  • Podfamilija Rhoipteleoideae Reveal
    • Rhoiptelea Diels & Hand.-Mazz. 1932[10]
  • Podfamilija Engelhardioideae Iljinskaya 1990
    • Alfaroa Standl. 1927—gaulin
    • Engelhardia Lesch. ex Blume 1825–1826
    • Oreomunnea Oerst. 1856
  • Podfamilija Juglandoideae Eaton 1836[11][12]
    • Pleme Platycaryeae Nakai 1933
      • Platycarya Siebold & Zucc. 1843
    • Pleme Juglandeae Rchb. 1832
      • Podpleme Caryinae D.E. Stone & P. S. Manos 2001
        • Carya Nutt. 1818
        • Annamocarya A.Chev. 1941 (ponekad se uključuje u Carya)
      • Podpleme Juglandinae D.E. Stone & P. S. Manos 2001

Sistematika

Moderna molekularna filogenetika sugeriše sledeće odnose:[13]

 
 

Myricaceae (spoljašnja grupa)

 
Juglandaceae
Rhoipteleoideae

Rhoiptelea

 
 
Engelhardioideae
 
 

Alfaroa

 
 

Oreomunnea

 
 
 

Engelhardia

 
 
Juglandoideae
 
 

Carya

 
 

Annamocarya

 
 
 
 

Platycarya

 
 
 

Cyclocarya

 
 
 

Pterocarya

 
 

Juglans

 
 
 
 
 
 
 
 

Vrste

  • Carya aquatica (F. Michx.) Elliott
  • Carya cordiformis (Wangenh.) K. Koch
  • Carya floridana Sarg.
  • Carya glabra (Mill.) Sweet
  • Carya illinoinensis (Wangenh.) K. Koch
  • Carya laciniosa (Michx. f.) G. Don
  • Carya myristiciformis (F. Michx.) Elliott
  • Carya ovata (Mill.) K. Koch
  • Carya pallida (Ashe) Engl. & Graebn.
  • Carya texana Buckley
  • Carya tomentosa (Lam. ex Poir.) Nutt.
  • Carya X brownii Sarg.
  • Carya X collina Laughlin
  • Carya X demareei E.J. Palmer
  • Carya X dunbarii Sarg.
  • Carya X laneyi Sarg.
  • Carya X lecontei Little
  • Carya X ludoviciana (Ashe) Little
  • Carya X nussbaumeri Sarg.
  • Carya X schneckii Sarg.
  • Juglans ailantifolia Carrière
  • Juglans boliviana (C. DC.) Dode
  • Juglans californica S. Watson
  • Juglans cinerea L.
  • Juglans hindsii (Jeps.) Jeps. ex R.E. Sm.
  • Juglans jamaicensis C. DC.
  • Juglans major (Torr.) A. Heller
  • Juglans mandshurica Maxim.
  • Juglans microcarpa Berland.
  • Juglans neotropica Diels
  • Juglans nigra L.
  • Juglans regia L.
  • Juglans X bixbyi Rehder
  • Juglans X intermedia Jacques
  • Juglans X quadrangulata (Carrière) Rehder (pro sp.)
  • Oreomunnea pterocarpa Oerst.
  • Platycarya strobilacea Siebold & Zucc.
  • Pterocarya stenoptera C. DC.

Plodovi

Orah vrste Juglans regia

Neki plodovi su na granici i teško ih je kategorisati. Hikorijski orasi (Carya) i orasi (Juglans) rastu unutar spoljne ljuske; ovi plodovi se ponekad smatraju koštunicama ili koštunarskim orasima, a ne pravim botaničkim orasima. „Trima” je specijalizovani izraz za takve orašaste koštunice.[14][15]

Plodovi Juglandaceae često se mešaju sa koštunicama, ali su dodatni plod, jer je spoljašnja obloga ploda tehnički brakteja i stoga nije morfološki deo karpela; to znači da ne može biti koštunica, već je orah nalik na koštunicu. Ovi neobični orasi spadaju u dva različita tipa: u rodu oraha (Juglans) to je pseudodrupa, a u rodu hikorije (Carya) to je trima.[16]

Vidi još

Reference

  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III” (PDF). Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Приступљено 2013-07-06. 
  2. ^ „Family: Juglandaceae DC. ex Perleb, nom. cons.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 2003-01-17. Архивирано из оригинала 03. 10. 2015. г. Приступљено 2011-11-17. 
  3. ^ Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1. 
  4. ^ Rivers, M.C.; Allen, D.J. (2017). „Juglans regia”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2017: T63495A61526700. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T63495A61526700.en. 
  5. ^ Elliott, L. L., Mindell, R. A., & Stockey, R. A., "Beardia vancouverensis Gen. et Sp. Nov. (Juglandaceae): Permineralized Fruits from the Eocene of British Columbia", American Journal of Botany 93(4): 557–565, 2006
  6. ^ Manning, W. E. (1979). The Classification within the Juglandaceae. Ann. Missouri Bot. Gard. 65: 1058-1087.
  7. ^ Germplasm Resources Information Network: Oreomunnea
  8. ^ John Derek Bewley, Michael Black, Peter Halmer (2006) The Encyclopedia of Seeds: Science, Technology And Uses
  9. ^ Manos, P. S.; D. E. Stone (2001). „Evolution, phylogeny and systematics of the Juglandaceae”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 88 (2): 231—269. JSTOR 2666226. doi:10.2307/2666226. 
  10. ^ „GRIN Genera of Juglandaceae”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. Приступљено 2011-11-17. 
  11. ^ Manos, Paul S.; Donald E. Stone (2001). „Evolution, phylogeny, and systematics of the Juglandaceae” (PDF). Annals of the Missouri Botanical Garden. 88 (2): 231—269. JSTOR 2666226. doi:10.2307/2666226. 
  12. ^ James L. Reveal (2012). „An outline of a classification scheme for extant flowering plants”. Phytoneuron. 37: 1—221. 
  13. ^ Xiang XG, Wang W, Li RQ, Lin L, Liu Y, Zhou ZK, Li ZY, Chen ZD (2014). „Large-scale phylogenetic analyses reveal fagalean diversification promoted by the interplay of diaspores and environments in the Paleogene”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 16 (3): 101—110. doi:10.1016/j.ppees.2014.03.001. 
  14. ^ Armstrong, W.P. „Identification Of Major Fruit Types”. Wayne's World. Архивирано из оригинала 2011-11-20. г. Приступљено 2011-11-17. 
  15. ^ Armstrong, W.P. (15. 3. 2009). „Fruits Called Nuts”. Wayne's World. Архивирано из оригинала 2012-04-19. г. Приступљено 17. 11. 2011. 
  16. ^ John Derek Bewley, Michael Black, Peter Halmer (2006) The Encyclopedia of Seeds: Science, Technology And Uses

Literatura

  • P. F. Stevens (2015). „Angiosperm Phylogeny Website. Version 14, April 2015”. University of Missouri, St Louis, and Missouri Botanical Garden. 
  • Manchester, S. (1987). „Fossil History of the Juglandaceae”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 21: 1—137. 
  • Manchester, Steven R., "Fossil Wood of the Engelhardieae (Junglandaceae) from the Eocene of North America: Engelhardioxylon Gen. Nov.", Bot. Gasz 144(1)157-163, 1983.
  • J. A. Vozzo (ed.) Tropical Tree Seed Manual "Part II—Species Descriptions", USDA Forest Service
  • Especies de Costa Rica: Oreomunnea pterocarpa Архивирано 2007-09-07 на сајту Wayback Machine
  • Oreomunnea mexicana specimen Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine
  • Kasaplıgil, Baki (1977). „Ankara, Kızılcahamam yakınındaki Güvem köyü civarında bulunan son tersiyer kozalaklı-yeşil yapraklı ormanı” [A Late-Tertiary Conifer-Hardwood Forest From the Vicinity of Güvem Village, Near Kızılcahamam, Ankara] (PDF). Bulletin of the Mineral Research and Exploration (на језику: турски и енглески). Ankara: General Directorate of Mineral Research and Exploration. 88: 94-102. 
  • Phillips, R. (1978). Trees in Britain, Europe & North America. Pan Books, London.
  • „Caucasian Wingnut – Keele University Arboretum”. Приступљено 2010-10-21. 
  • „Flora of China” (PDF). Harvard University. 1999: 280—282. Приступљено 2010-05-15. 
  • Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x Слободан приступ. 
  • „Royal Botanic Gardens, Kew: Databases and Publications”. Архивирано из оригинала 3. 2. 2004. г. Приступљено 16. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Gandolfo, Maria A.; Nixon, Kevin C.; Crepet, William L.; Grimaldi, David A. (август 2018). „A late Cretaceous fagalean inflorescence preserved in amber from New Jersey”. American Journal of Botany (на језику: енглески). 105 (8): 1424—1435. PMID 29901855. doi:10.1002/ajb2.1103 Слободан приступ. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • L.C. van Zyl (2009). „Grafting of Walnut (Juglans regia L.) with Hot Callusing Techniques Under South African Conditions” (PDF). University of the Free State. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-09-07. г. Приступљено 2011-03-06. 
  • „Walnuts: Australia - Nuts”. Austnuts.com.au. Архивирано из оригинала 2010-11-29. г. Приступљено 2012-08-23. 
  • „Ornamental Tree Photography - NZ Plant Pics Photography ornamental garden trees”. Nzplantpics.com. Архивирано из оригинала 2013-03-02. г. Приступљено 2012-08-23. 
  • „English walnuts - profile”. Agricultural Marketing Resource Center. Архивирано из оригинала 28. 9. 2006. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Walter Fox Allen. „How to grow English walnuts”. WalnutsWeb. Архивирано из оригинала 25. 4. 2009. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • ResearchGate (новембар 2014). „Nutritive Value of Persian Walnut (Juglans regia L.) Orchards”. ResearchGate. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Beer, Ruth; Kaiser, Franziska; Schmidt, Kaspar; Ammann, Brigitta; Carraro, Gabriele; Grisa, Ennio; Tinner, Willy (2008-03-01). „Vegetation history of the walnut forests in Kyrgyzstan (Central Asia): natural or anthropogenic origin?”. Quaternary Science Reviews (на језику: енглески). 27 (5): 621—632. Bibcode:2008QSRv...27..621B. ISSN 0277-3791. doi:10.1016/j.quascirev.2007.11.012. 

Spoljašnje veze

Orahovke na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Orahovke.
Identifikatori taksona
Normativna kontrola: Državne Уреди на Википодацима
  • Francuska
  • BnF podaci
  • Nemačka
  • Izrael
  • Sjedinjene Države
  • Češka