26. јул

26. јул (26.07.) је 207. дан године по грегоријанском календару (208. у преступној години). До краја године има још 158 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

811 — Бугари под каном Крумом су у бици код Плиске нанели тежак пораз Византинцима под царем Нићифором I, који је тада погинуо.
1815-Одиграо се бој на Дубљу, у ком су устаници под водством Милоша Обреновића потукли војску Ибрахим Марјаш-паше из Никшића
1847 — Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци.
1817 — У Радовањском лугу код Велике Плане у зору, убијен је вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе.
1822— Почетак битке код Дервенакије, у којој су грчки револуционари предвођени Теодорисом Колокотронисом победили Отоманске снаге Махмуд Драмали паше.
1858 — Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента.
1887 — Излази прва књига о Есперанту Лудвика Заменхофа
1909 — Покушај Владе Шпаније да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео до устанка у Барселони, који је крваво угушен.
1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.
1945 — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила.
1950 — Амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри.
1953 — Нападом на касарну „Монкада“ у граду Сантијаго де Куба, Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулгенсија Батисте.
1956 — Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније.
1963 — У земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен.
1965 — Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност.
1974 — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој.
1995 — Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 km² у пограничном амазонском подручју, окончавши једномесечан рат.
1999 — Окончан Каргилски рат.
2001 — Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пензионисаног генерала Војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције „Олуја“ 1995. у Крајини, у Хрватској. Готовина од тада у бекству.
2002 — У Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.

Рођења

1856 — Џорџ Бернард Шо, енглески књижевник и драматург, добитник Нобелове награде за књижевност (1925). (прем. 1950)
1875 — Карл Густав Јунг, швајцарски психијатар и психоаналитичар, зачетник аналитичке психологије. (прем. 1961)
1878 — Ернст Хопенберг, немачки пливач и ватерполиста. (прем. 1937)
1894 — Олдус Хаксли, енглески књижевник и филозоф. (прем. 1963)
1922 — Блејк Едвардс, амерички редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2010)
1928 — Стенли Кјубрик, амерички редитељ, сценариста, продуцент и фотограф. (прем. 1999)
1935 — Марко Марковић, српски спортски новинар. (прем. 2011)
1940 — Звонимир Петричевић, хрватски кошаркаш. (прем. 2009)
1943 — Мик Џегер, енглески музичар, глумац и филмски продуцент, најпознатији као суоснивач и певач групе The Rolling Stones.
1945 — Хелен Мирен, енглеска глумица.
1945 — Станиша Стошић, српски певач. (прем. 2008)
1949 — Роџер Тејлор, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе Queen.
1952 — Бела Балинт, српски хематолог, академик и редовни члан Српске академије наука и уметности.^[1]
1953 — Феликс Магат, немачки фудбалер и фудбалски тренер.
1954 — Витас Герулајтис, литванско-амерички тенисер. (прем. 1994)
1959 — Кевин Спејси, амерички глумац, продуцент и певач.
1963 — Мирко Влаховић, црногорски глумац.
1964 — Сандра Булок, америчка глумица.
1966 — Анђело ди Ливио, италијански фудбалер.
1967 — Џејсон Стејтам, енглески глумац и продуцент.
1968 — Оливија Вилијамс, енглеска глумица.
1973 — Кејт Бекинсејл, енглеска глумица.
1974 — Сем Бим (Iron & Wine), амерички музичар.
1975 — Лиз Трас, британска премијерка.
1976 — Зоран Кесић, српски новинар, комичар и ТВ водитељ.
1977 — Ребека Сент Џејмс, аустралијска музичарка, глумица и књижевница.
1979 — Владан Савић, црногорски фудбалер.
1981 — Маикон, бразилски фудбалер.
1983 — Делонте Вест, амерички кошаркаш.
1985 — Гаел Клиши, француски фудбалер.
1988 — Франсија Раиса, америчка глумица.
1991 — Немања Г. Милетић, српски фудбалер.
1993 — Елизабет Гилис, америчка глумица и певачица.
1993 — Тејлор Момсен, америчка музичарка, глумица и модел.
2005 — Ангелина Топић, српска атлетичарка (скок увис).

Смрти

1815 — Милић Дринчић, устанички војвода у Првом српском устанку.
1817 — Карађорђе Петровић, вођа српског устанка против Турака, родоначелник династије Карађорђевић. (рођ. 1762)
1863 — Сем Хјустон, амерички државник. (рођ. 1793)
1902 — Шарл Дадан, француско-амерички пчелар (рођ. 1817)
1952 — Ева Перон, популарна „прва дама“ Аргентине, супруга Хуана Перона.
1984 — Џорџ Хорас Галуп, амерички статистичар.
1985 — Фреди Перлман, анархиста, писац, теоретичар и музичар. (рођ. 1934)
2003 — Џон Шлесинџер, британски редитељ.
2006 — Војтех Замаровски, словачки историчар античког света и писац. (рођ. 1919).