Пежо тип 173

Пежо тип 173
Преглед
ПроизвођачПежо
Производња1922. - 1925.

1002 јединице

Каросерија и шасија
РаспоредМотор напред - задња вуча
СличниАмилкар тип E
Ситроен Б2
Фијат 502
Матис тип Г
Панар и Левасор 10ЦВ
Погонски агрегат
МоторПежо, редни, четири цилиндра
Величине
Међуосовинско
растојање
2.670 мм
Дужина4.000 мм
Ширина1.460 мм
Хронологија
ПретходникПежо тип 163
НаследникПежо тип 177

Пежо тип 173 (фр. Peugeot Type 173) је моторно возило произведено између 1922. и 1925 године од стране француског произвођача аутомобила Пежо у њиховој фабрици у Болијеу. У том периоду је произведено 1002 јединице. Овај модел је заменио прослављени тип 163 који је и сам много учинио много да се ојача компанија у тешким годинама непосредно након Првог свјетског рата.

Многе од техничких карактеристика тог аутомобила били су веома иновативни у то време. У тип 173 је уграђен ново развијени редни четвороцилиндрични, четворотактни, запремине 1.525 cm³ и био је први Пежоов мотор који је на глави имао вентиле. Његов положај је био испред возача и преносио снагу на задње точкове преко кутије мењача са четири брзине у тренутку када други произвођачи примењивали четири-брза зупчаника у кутији код већих и скупљих модела. Максимална излазна снага је 29 КС при 1.900 обртаја вратила. Мотор/мењачка кутија, модерна комбинација, дозвољавала је релативно боље убрзање и максималну брзину од 75 км/ч. Систем за кочење код типа 173 је такође модеран, са добош кочницама монтираним на обе осовине, док су Пежоови конкуренти били задовољни са кочницама само на задњој осовини.

Постојала је само једна верзија, означена као 173 С, аутомобил доста добрих пропорција од других у класи, што јој је омогућило да понуди необично простран ентеријер. Међуосовинско растојање од 2670 мм, подржавало је укупну дужину возила од 4000 мм. Каросерија "торпедо", и "торпедо спортски" су у обе варијанте могли да приме четири особе.

Тип 173 се производио више од три године, са укупно 1002 произведене јединице. Наследник типа 173 је тип 177 који је наследио мотор од 173, заједно са неколико својих других иновативних функција, а који су сам по себи били ослонац Пежоа у распону готово до краја ове деценије.

Литература

  • Schmarbeck, Wolfgang (1990). Alle Peugeot Automobile 1890–1990. Stuttgart: Motorbuch-Verlag. ISBN 978-3-613-01351-3. 
  • п
  • р
  • у
Пежо, произвођач из ПСА групе, аутомобили раздобља 1889–1944 г. — следеће »
Модел 1890е 1900е 1910е 1920е 1930е 1940е
9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4
Мали аутомобили 1 2 3 / 4 5 / 6 / 7 / 8 21 / 24 / 30 / 31 37 54 57 69 "Bébé" B P1/ B3/P1 "Bébé"¹ 161/172 ("Quadrilette") 5CV 190
26 / 27 / 28 48 56 58 126 201 202
Нижа средња класа 14 / 15 / 25 56 58 68 VA/VC/VY¹ V2C/V2Y¹ VD/VD2¹ 159 163 301 302
33 / 36 63 99 108 118 125 173 / 177 / 181 / 183
Средња класа 9 / 10 / 11 / 12 16 / 17 / 19 / 32 49/50 65/67 77 78 88 127 143 153 153 B/BR 176 401 402
18 39 42/43/44 61 71 81 96 106 116 126 138 175
Виша средња класа 23 42 62 72 82 92 104 112/117/122/130/134 139 145/146/148 174
66 76 83 93 135 156 184 601
Висока класа 80 103 113 141 147/150
85 95 105
Кабриолет
/ Родстер
91 101/120 133/111/129/131 136 144
Фургон 13 22 34/35 64 (камион)
Минибус 20 / 29 107
1 Ови аутомобили су се појавили на тржишту као "Лион-Пежо" које је до 1910 год. производила засебна Пежо компанија, коју је водио рођак Арман Пежо. Године 1910 год. Арман који није имао синове, договорио је да се две гране Пежоа уједине и наставе пословање заједно.