Џон Маршал Харлан II
| Џон Маршал Харлан II | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Џон Маршал Харлан II | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | (1889-05-20)20. мај 1889. | ||||||||||||
| Место рођења | Чикаго, Илиноис, САД | ||||||||||||
| Датум смрти | 29. децембар 1971.(1971-12-29) (82 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Вашингтон, САД | ||||||||||||
| Универзитет | Balliol College, Универзитет Принстон, Upper Canada College, New York Law School | ||||||||||||
| Професија | правник, судија | ||||||||||||
| |||||||||||||
Џон Маршал Харлан II (енгл. John Marshall Harlan II, Чикаго, Илиноис, САД, 20. мај 1889 — Вашингтон, САД, 29. децембар 1971) је био амерички правник који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава између 1955. и 1971. године. Његов деда, Џон Маршал Харлан, такође је служио као придружени судија Врховног суда између 1877. и 1911. године.
У Врховни суд га је именовао председник Двајт Ајзенхауер, након смрти Роберта Х. Џексона. Његово именовање је потврђено у Сенату САД гласовима 71 сенатора, док их је 11 било против.[2]
Харлан се често придруживао мишљењима Феликса Франкфуртера,[3] који је био његов главни ментор у Суду. Био је добар пријатељ са Хугом Блеком, иако су њих двојица били идеолошки противници који се нису слагали у многим питањима, укључујући примењивост Повеље о правима на савезне државе, одредбе о једнакој заштити итд.
Придавао је велики значај прецедентима и врло ретко је гласао за укидање закона. За разлику од Хуга Блека, харлан није био стриктни текстуалиста.
Харлана најчешће карактеришу као члана конзервативног крила Вореновог суда. Залагао се за ограничену улогу правосуђа, напомињући да Врховни суд не би требало да постане „општи рај за реформске покрете“. Овакво гледиште је видљиво у његовом издвојеном несагласном мишљењу у предмету Рејнолдс против Симса:[4]
Ове пресуде дају подршку тренутном погрешном схватању Устава и уставне функције овог суда. Према овом схватању, укратко, свака велика друштвена болест у овој земљи може наћи свој лек у неком уставном принципу те би овај суд требало да преузме водећу улогу у промовисању реформи када друге гране власти не делују. Устав није лек за сваку повреду јавног интереса, нити би овај суд, постављен као судски орган, требало посматрати као општи рај за реформске покрете.
Харлан се повукао из суда 23. септембра 1971, а умро је три месеца касније, 29. децембра, од рака кичме.[5]
Референце
- ^ „Federal Judicial Center: John Marshall Harlan II”. 12. 12. 2009. Приступљено 12. 12. 2009.
- ^ Epstein, Lee (2005). Segal, Jeffrey A.; Staudt, Nancy; and Lindstädt, Rene. „The role of qualifications in the confirmation of nominees to the U.S. Supreme court” (PDF). Florida State University Law Review. 32: 1145—1174. Архивирано из оригинала (pdf) 29. 10. 2008. г. Приступљено 24. 5. 2012.
- ^ Vasicko, Sally Jo (1980). „John Marshall Harlan: neglected advocate of federalism” (pdf). Modern Age. 24 (4): 387—395.
- ^ 377 U.S. 533, 589 (1964), Harlan J., dissenting
- ^ Writer, Staff (10. 6. 1972). „The Judges' Judge”. Time. Time Inc. Архивирано из оригинала 22. 10. 2010. г. Приступљено 15. 4. 2009.
Додатна литература
- Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court (3rd изд.). Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506557-2.
- Cushman, Clare (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies, 1789–1995 (2nd изд.). (Supreme Court Historical Society, Congressional Quarterly Books). ISBN 978-1-56802-126-3.
- Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L., ур. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9.
- Hall, Kermit L., ур. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2.
- Martin, Fenton S. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Goehlert, Robert U. Washington, D.C.: Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9.
- Shapiro, David L. (1969). The Evolution of a Judicial Philosophy: Selected Opinions and Papers of Justice John M. Harlan. Cambridge, MA: Harvard University Press.
- Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. New York: Garland Publishing. стр. 590. ISBN 978-0-8153-1176-8.
- Woodward, Robert (1979). The Brethren: Inside the Supreme Court. Armstrong, Scott. New York: Avon Books. ISBN 978-0-380-52183-8.
Спољашње везе
Портал:
Биографија
Џон Маршал Харлан II на Викимедијиној остави.
- Ariens, Michael. „John Marshall Harlan II”. www.michaelariens.com. Архивирано из оригинала 16. 5. 2008. г. Приступљено 14. 8. 2008.
- John M. Harlan Papers, Seeley G. Mudd Manuscript Library, Princeton University
- Harlan, Louis R. „Harlan Family In America: A Brief History”. Harlan Family in America. Архивирано из оригинала 10. 02. 2009. г. Приступљено 9. 10. 2008.
- Fox, John, Capitalism and Conflict, Biographies of the Robes, John Marshall Harlan, II. Public Broadcasting Service
- Oyez Project, official Supreme Court media, John M. Harlan, II.
- "John Marshall Harlan II.", Supreme Court Historical Society
- Booknotes interview with Tinsley Yarbrough on John Marshall Harlan: Great Dissenter of the Warren Court, 26. 4. 1992.
- п
- р
- у
|  | ||||||||||||||||||
| | ||||||||||||
Нормативна контрола  | |
|---|---|
| Међународне |
|
| Државне |
|
| Људи |
|
| Остале |
|
